<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>среќа &#8211; Аптеки PlusPharma</title>
	<atom:link href="https://pluspharma.mk/tag/srekja/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://pluspharma.mk</link>
	<description>Здравјето заслужува повеќе</description>
	<lastBuildDate>Fri, 24 Apr 2026 05:41:54 +0000</lastBuildDate>
	<language>mk-MK</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=4.7.33</generator>

<image>
	<url>https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/01/cropped-pluspharma_favicon-32x32.png</url>
	<title>среќа &#8211; Аптеки PlusPharma</title>
	<link>https://pluspharma.mk</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Паничен напад</title>
		<link>https://pluspharma.mk/panichen-napad/</link>
		<pubDate>Tue, 18 Oct 2022 12:15:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[Bastrijan Ali]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[SOS Болести!]]></category>
		<category><![CDATA[контрола]]></category>
		<category><![CDATA[паника]]></category>
		<category><![CDATA[паничен напад]]></category>
		<category><![CDATA[ПАЦИЕНТИ]]></category>
		<category><![CDATA[Самотретман]]></category>
		<category><![CDATA[СИМПТОМИ]]></category>
		<category><![CDATA[среќа]]></category>
		<category><![CDATA[Третман]]></category>
		<category><![CDATA[ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ]]></category>

		<guid isPermaLink="false">https://pluspharma.mk/?p=6857</guid>
		<description><![CDATA[<p>Силен, ненадеен, необјаснив страв, што може да се контролира! Дефиниција Паничниот напад е ненадејна епизода од интензивен страв која поттикнува одредени физички манифестации (Биење на срцето, вртоглавица, губење на воздухот), иако не постои реална причина за тоа. „Губам контрола!“ „Ќе полудам!“ „Ќе добијам срцев удар!“ „Ќе умрам!“ Ова се мислите во кои верува лицето кое во моментот се соочува со&#8230;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/panichen-napad/">Паничен напад</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<h2 style="text-align: center;">Силен, ненадеен, необјаснив страв, што може да се контролира!</h2>
<p><strong><span style="color: #ff6600;">Дефиниција</span></strong></p>
<p>Паничниот напад е ненадејна епизода од интензивен страв која поттикнува одредени физички манифестации (Биење на срцето, вртоглавица, губење на воздухот), иако не постои реална причина за тоа.</p>
<p><em>„Губам контрола!“</em><br />
<em>„Ќе полудам!“</em><br />
<em>„Ќе добијам срцев удар!“</em><br />
<em>„Ќе умрам!“</em></p>
<p>Ова се мислите во кои верува лицето кое во моментот се соочува со паничен напад. Паничните напади претставуваат најбрза и најкомплексна промена позната во човековото тело. Чувство на огромен страв без можност да се контролира, чувство дека е во прашање сериозна болест, чувство дека се умира или се губи разумот. Човекот добива внатрешен импулс да избега, да излезе или да се сокрие некаде. Кога наеднаш ќе се случи, животот на личноста драматично се менува и повеќе ништо не е како што било. Но, тоа не значи дека не може да се скрши кругот на постојани напади и иживот во страв. Колку и да звучи неверно, постои начин да излезете од паничното заробеништво!</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Симптоми</span></strong></h5>
<p>Паничните напади се случуваат ненадејно, без предупредување. Можат да се случат во кое било време на кое било место &#8211; додека возите, на сред состанок, додека сте на фризер, додека сте во кино, буквално секаде! Траат од 5 до 30 минути, а кулминацијата на симптомите се случува во првите 10 минути. По паничниот напад, човекот се чувствува истоштено, умпорно и сонливо.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Дали сте ги почувствувале овие телесни сензации?</span></strong></h5>
<ol>
<li><strong>Кнедла во грлото и градите </strong>&#8211; недостиг на воздух</li>
<li><strong>Тахикардија и прескокнување на срцето?</strong></li>
<li><strong>Бранови жештина и потење на дланките?</strong></li>
<li><strong>Вртоглавици и губење на рамнотежата?</strong></li>
<li><strong>Чувство дека сте надвор </strong>од сето она што се случува со вас?</li>
</ol>
<p>Најлошиот момент кај паничнит енапади е интензивниот страв дека истиот ќе се повтори. Човекот е во состојба толку многу да стравува од нов паничен напад (Фаза позната како страв од стравот), што може да почне да го избегнува кафулето каде што го искусил првиот, да одбива да се качи во автобус или авион, плашејќи се дека таму ќе го снајде истото. Накусо, ги избегнува местата и околностите во кои се случил нападот верувајќи дека така ќе спречи нов. Најстрашна фаза е кога човекот ќе престане да излегува од дома, бидејќи таму се чувствува најсигурно. Психолозите велта дека човекот е вистински излекуван во моментот кога ќе престане да се заморува и да се плаши од тоа дека повторно ќе го снајде паничен напад.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Кога да појдете на доктор?</span></strong></h5>
<p>По можност веднаш, бидејќи не само што е тешко сами да се изборите со паничните напади, туу ќе се поштедите од низа испитувања и тестови верувајќи дека боледувате од некоја болест. Паничните напади ги наведуваат луѓето да мислат дека се болни од срце, дека имаат рак, астма, дека им слабее видот и низа други медицински состојби, кои всушност се преземени дијагнози од луѓето кои го опкружуваат лицето кое се соочува со паничен напад.</p>
<p><img class="aligncenter wp-image-6859 size-full" src="https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika.jpg" alt="panic attack" width="1920" height="1080" srcset="https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika.jpg 1920w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-300x169.jpg 300w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-768x432.jpg 768w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-1024x576.jpg 1024w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-370x208.jpg 370w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-1170x658.jpg 1170w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-740x416.jpg 740w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-770x433.jpg 770w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2022/10/sto-predizvikuva-panika-270x152.jpg 270w" sizes="(max-width: 1920px) 100vw, 1920px" /></p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Што го предизвикува паничниот напад?</span></strong></h5>
<p>Не постои конкретно дефинирана причина за појавата на паничните напади, но овие фактори може да имаат некаква улога:</p>
<ol>
<li><strong>Генетски наследна појава</strong></li>
<li><strong>Голем стрес</strong></li>
<li><strong>Темпераментот на човекот </strong>(најчесто е својствен на перфекционистите)</li>
<li><strong>Одредени промени во функционирањето на мозокот</strong></li>
</ol>
<p>Некои истражувачи сугерираат дека човековиот природен одговор при опасност има врска со паничниот напад. На пример, кога ќе ве нападне мечка, вашето тело инстинктивно реагира, па срцето и дишењето ќе се забрзаат, водопади од стимуланси и хормони &#8211; адреналин, епинефрин, гликоген, корикол, норепинефедрин &#8211; надоаѓаат преку крвотокот во телесните клетки подготвувајќи го телото да се соочи со заканата. Слична е реакцијата на телото соочено со паничен напад, иако не постои никаква реална закана. Паничните напади најчесто се јавуваат во доцните тинејџерски години, а жените се посклони да се соочат со паничен напад.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Ризик</span></strong></h5>
<p>Доколку не се третираат, паничните напади можат сериозно да го комплицираат животот на личноста. Можно е да се развие фобија да излегува од дома, да се социјализира со луѓе, да има проблеми на работа, да развие депресија или да стане зависник од лекови, алкохол или во најлош случај наркотици, и тоа само проади стравот да не му се потвтори нападот.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Како сами да си помогнете?</span></strong></h5>
<p>Помошта од психолог и работата на себе е најдобтиот начин да се уверите дека паничните напади се само состојба на умот. За некои луѓе е доволно да се информираат за паничните напади и да ги окончаат, на други им е потребна поголема поддршка. Проверете што функционира за вас и ќе се уверите дека можете да ги надминете.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Контактирајте со други пациенти</span></strong></h5>
<p>Дружењето со луѓе кои страдаат од панични напади како вас ќе ви помогне да се соочите со проблемот и да разберете дека не сте сами.</p>
<p><strong>Држете се до третманот &#8211; </strong>соочувањето со стравовите е тешко, но само на тој начин ќе се ослободите од чувството на заложник. Следете ги советите на психијатарот, тоа што треба да пиете лекови и да одите на сеанси не ве правислаби личности.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Бидете физички активни</span></strong></h5>
<p>Аеробните вежби го смируваат расположението исто како и прошетката на воздух и сонце.</p>
<p><strong>Наспијте се &#8211; </strong>обезбедете си доволно сон за да не бидете расеани, бидејќи паничните напади најчест о се случуваат преку ден.</p>
<ol>
<li>Околу 7,2% од возрасните или 1 од 15 луѓе имале панично нарушување.</li>
<li>1/3 од популацијата во развиените земји имале најмалку еден паничен напад.</li>
<li>Само 22% од луѓето што страдаат од панични напади побарале помош.</li>
<li>10% од луѓето кои неколку месеци живеат во паника, се затвораат дома и не е способни сами да излегуваат.</li>
<li>30% од луѓето кои неколку години живеат со панични напади ја губат работатат.</li>
<li>17% од лицата со паничен напад се подложни на ризик од алкохолизам, а 40% од хронична депресија</li>
</ol>
<p><strong>Избегнувајте кофеин, алкохол и нелегални супстанци &#8211; </strong>Сите овие може да го поттикнат или да го влошат паничниот напад.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Прифатете го тоа што го чувствувате</span></strong></h5>
<p>Обидете се да разберете како ви делуваат емоциите. Правете разлика помеѓу паника и страв. Логично е да се плашите ако пешачите во ноќта и нешто шушне, но паничите ако чувствувате необјаснив страв иако е ден и има луѓе наоколу.</p>
<p><strong>Научете и практикувајте неколку техники за опуштање &#8211; </strong>На пример, јога, длабоко дишење (вдишување преку нос, полнење на градите и стомакот со воздух, па издишување преку уста) и прогресивно мускулно опуштање &#8211; стартувајте со прстите на нозете, стегнете ги најсилно што можете, па опуштете ги. Од стапалата продолжете нагоре, се додека стасате до мускулите на лицето.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Замислете го вашето среќно место</span></strong></h5>
<p>Тоа ќе биде вашето островче на кое ќе бегате секогаш шштом се соочите со паничен напад. Потрудете се да го замислите до детаљ, ако е плажа, замислете ги и мирисот на морето и звуците на брановите.</p>
<p><strong>Пронајдете објект на кој ќе се фокусирате &#8211; </strong>Изберете предмет на кој ќе го насочите целото внимание со цел да ги оттргнете мислите од паничната состојба. Анализирајте го предметот до ситница, неговата боја, форма, големина, текстура, а потоа размислувајте што би смениле кај него.</p>
<h5><strong><span style="color: #ff6600;">Обидете се со методот 5,4,3,2,1</span></strong></h5>
<p><em>Паничните напади можат да направат личноста да се чувствува одвоена од реалноста.</em></p>
<p>Оваа техника помага да се насочи фокусот подалеку од изворот на стрес.</p>
<p><strong>Погледнете 5 одделни објекти &#8211; </strong>Размислете за секој од нив кратко време</p>
<p><strong>Слушнете 4 различни звуци &#8211; </strong>Размислете од каде потекнуваат и што е карактеристично за нив.</p>
<p><strong>Допрете 3 објекти &#8211; </strong>Размилете за нивната текстура, температура и која е нивната употреба.</p>
<p><strong>ПОмирисајте 2 различни мириси &#8211; </strong>Земете едно нешто кое ќе го вкусите. Забележете како е вкусот.</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/panichen-napad/">Паничен напад</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
		<item>
		<title>Многу малку треба за среќа</title>
		<link>https://pluspharma.mk/mnogu-malku-treba-za-srekja/</link>
		<pubDate>Tue, 25 Aug 2020 11:49:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Совет]]></category>
		<category><![CDATA[Ваш психолог]]></category>
		<category><![CDATA[ДОБРО ЗДРАВЈЕ]]></category>
		<category><![CDATA[здравје]]></category>
		<category><![CDATA[силен ум]]></category>
		<category><![CDATA[среќа]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=3769</guid>
		<description><![CDATA[<p>Ситните задоволства како возење велосипед или започнување ново хоби, носат поголема доза среќа отколку подновувањето со нешто материјално. </p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/mnogu-malku-treba-za-srekja/">Многу малку треба за среќа</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<p>Дали сте среќни? На истово прашање потврдно одговориле само 33 проценти од луѓето, според една неодамнешна глобална анкета. Хм, доста иронично ако ги земеме предвид социјалните медиуми кои се преплавени со мигови на среќа. Очигледно сме опседнати со емоцијата, а за тоа говори и зголемената продажба на книгите за самопомош за 14% во однос на другите жанрови. Прашањето е колку знаеме да ја препознаеме и да уживаме во вистинската среќа?</p>
<p>Константната фиксација на позитивни вибрации всушност нѐ оддалечува од целта. Во денешно време, како да стана забрането да се биде тажен. Но, за да бидете вистински среќни, неопходно е да направите место и за болката. Среќата не е состојба која вечно трае, ако поскоро го сфатите тоа, помалку ќе се споредувате со другите и ќе се поштедите од разочарувања на дневна база.</p>
<p>Па, како изгледа вистинската среќа, како побрзо да дојдете до неа и да ја уживате во големи количества? Одговорот е многу поедноставен отколку што мислите, а секој од вас веќе ги поседува магичните состојки.</p>
<p><strong><u>Трошете ја среќата</u></strong></p>
<p>Ако ги прашаме луѓето што би правеле со голема сума освоени пари, повеќето ќе одговорат дека би заминале на некоја егзотична дестинација или би си купиле скапи чевли – за повеќето, изборот би бил нешто материјално. Но, материјалните добра носат краткотрајна среќа, за долгорочен среќен живот, на пример, потребно е повеќе време за себе.</p>
<p>ВРЕМЕ<br />
Платете некому да ја заврши обврската што ја мразите, а времето што ќе ви остане искористете го за да се видите со пријателите или да си читате книга. Сите посакуваме повеќе време и повеќе пари, а еден од триковите за среќа лежи во правилното балансирање на овие две. Кој од нас би му платил на детето на соседите да го искоси тревникот? Никој, бидејќи сме уверени дека тоа го има само на филм. Од друга страна, среќата ја поврзуваме со постигнување на целите и обврските иако за таа да настапи неопходно е да отфрлиме некои обврски од нашиот живот.</p>
<p>ИСКУСТВА<br />
Кариерата ни стана ултимативен статусен симбол – работиме колку што е можно повеќе и колку што е можно подолго, целејќи кон онаа недефинирана доба во којашто ќе уживаме, ќе патуваме или конечно ќе се посветиме на нашето хоби. Парите ги доживуваме како ограничувачки ресурс, додека времето како неограничувачки, кога, всушност, е обратно. Но, човечкиот мозок е навиен да размислува за иднината, затоа не судете си што ви е тешко да живеете во сегашноста. Продолжете да правите планови и да сонувате, но ако за она патување во Париз потребни се уште многу години, појдете барем на дегустација на француски вина.</p>
<p>ДРУГИТЕ<br />
За да бидете среќни, направете некого среќен – звучи познато, нели? Трошењето пари за други носи голема радост, вели Елизабет Дан, професорка по психологија на „Универзитетот на Британска Колумбија“ и коавтор на „Среќни пари: Наука за посреќно трошење“ („Happy Money:The Science of Happier Spending“). Идејата не е да нудите пари, туку да изнудите задоволство преку неочекуван подарок или гест. На пример, уплатете масажа за вас и за оној што одбравте да го усреќите, и појдете заедно.</p>
<p><strong><u>Размислувајте низ призма на среќата</u></strong></p>
<p>Среќата зависи од нас и од она што ќе го искористиме или направиме во дадените услови. Не е лесно да го смените начинот на размислување, но овие две навики сигурно би го забрзале процесот на прогледување со розови очила.</p>
<p>ЦЕНЕТЕ ГО СТАТУСОТ (ВО МОМЕНТОТ)<br />
„Луѓето претпоставуваат дека ќе бидат среќни штом достигнат одредено ниво – финансиски, креативно, романтично“, вели Лаури Сантос, професорка по психологија на универзитетот „Јејл“. Проблемот е тоа што појдовната точка се менува. Ќе дојдете до покачување на платата и за кусо време веќе ќе мислите на следното. „Луѓето размислуваат обратно“, вели Сантос. Среќата носи успех, а не обратно. Сменете го шаблонот изразувајќи на глас за сѐ што сте благодарни.</p>
<p>БИДЕТЕ РЕАЛНИ<br />
Посакувате да сте среќни 24/7? Сега е јасно зошто не ви успева. Неубавите емоции се составен дел од животот, ако ги прифатите како нормални, полесно ќе ги пребродите. Истовремено, ќе развиете и полесно достапна слика за среќата.</p>
<p><strong><u>Негувајте ја среќата</u></strong></p>
<p>Да претпоставиме дека сакате да одите на часови по танцување, но ако одите 5 дена во неделата цела година, најверојатно ќе ви здодеат. „Луѓето се менуваат, а со нив и активностите кои им причинувале задоволство“, вели професорката по психологија, Соња Љубомирски, која е автор и на книгата „Митови за среќа“ („The Myths of Happiness“). За да не западнете во стагнација, следете го нејзиниот план од 3 чекори:</p>
<p>ПРОМЕНИ<br />
Луѓето брзо се адаптираат на константни и непроменливи услови, затоа внесувајте новитети во актуелната рутина за да ја зголемите ангажираноста. Ако милувате да готвите, наместо стандардните колачи, подгответе некој модерен рецепт како банана-леб.</p>
<p>ИЗНЕНАДУВАЊА<br />
Зарем има подобро време за менување на плановите од последната минута? Спонтаноста е најефикасната алатка во арсеналот за среќа, велат истражувањата. Не велиме да ги менувате големите планови кои најверојатно некому би му го уништиле денот, туку ситници – излезете на вечера со саканите иако направивте пуканки за да гледате филм.</p>
<p>УЖИВАЈТЕ СЕГА<br />
Научете се да ги впивате моментите, дури и оние навидум безначајни. Додека го шетате кучето, забележете ги боите на природата, ветерот што ви ја гали кожата. Ако ова ви делува смешно и како обврска, не очајувајте – кога на среќата гледаме како на цел за која е потребен труд и грижа, тоа значи дека ѝ даваме значење. За возврат, среќата навистина ќе го преплави нашиот живот.</p>
<p><strong>СРЕЌА ВО ДОБРО ДРУШТВО</strong></p>
<p>Ниту една од горенаведените практики за среќа не подразбира друштво, но секогаш кога е возможно, вклучете некого бидејќи ефектите ќе бидат поголеми. Социјалната конекција е клучна алка за среќа, бидејќи човекот има потреба од длабоки и значајни врски и односи. „За целосно подобрување на вашето постоење, неопходно е да се поврзувате со непознати“, така вели професорката по психологија Лаури Сантос. Волонтирајте во некоја организација за да сретнете нови лица или наместо со автомобил, повремено користете јавен превоз. Но, не заборавајте да разговарате со човекот до вас, а не да нурнете во телефонот.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/mnogu-malku-treba-za-srekja/">Многу малку треба за среќа</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
		<item>
		<title>СЕРОТОНИН &#8211; Хормон на среќата</title>
		<link>https://pluspharma.mk/serotonin-hormon-na-srekjata/</link>
		<pubDate>Mon, 30 Apr 2018 10:01:43 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[анксиозност]]></category>
		<category><![CDATA[апетит]]></category>
		<category><![CDATA[депресија]]></category>
		<category><![CDATA[допамин]]></category>
		<category><![CDATA[лутина]]></category>
		<category><![CDATA[меморија]]></category>
		<category><![CDATA[мигрена]]></category>
		<category><![CDATA[нервотрансмитер]]></category>
		<category><![CDATA[несоница]]></category>
		<category><![CDATA[расположение]]></category>
		<category><![CDATA[СЕРОТОНИН]]></category>
		<category><![CDATA[среќа]]></category>
		<category><![CDATA[умор]]></category>
		<category><![CDATA[хормон]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=2139</guid>
		<description><![CDATA[<p>Среќата и радоста се природно право и чувство кои го поседува секој човек. Среќата може да биде различна и различно да се доживува кај секој од нас. Многу често, изворот на среќата и чувството на радост се поврзуваат со надворешни стимулации кои во организмот предизвикуваат низа реакции, кои, на крајот, ги доживуваме како позитивни или негативни. Главните виновници Главните виновници&#8230;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/serotonin-hormon-na-srekjata/">СЕРОТОНИН &#8211; Хормон на среќата</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<h6>Среќата и радоста се природно право и чувство кои го поседува секој човек. Среќата може да биде различна и различно да се доживува кај секој од нас. Многу често, изворот на среќата и чувството на радост се поврзуваат со надворешни стимулации кои во организмот предизвикуваат низа реакции, кои, на крајот, ги доживуваме како позитивни или негативни.</h6>
<p><strong>Главните виновници</strong></p>
<p>Главните виновници кои се поврзани со дефинирање на чувствата на среќа се хормоните (невротрансмитери) од нашето тело, серотонин и допамин. Постојат два вида среќа, и тоа: спокојна и светла која ни дава континуирано и избалансирано чувство на среќа и радост,и бурна која се манифестира со неизмерни задоволства и еуфорија. За првата е задолжен серотонинот, додека за другата допаминот.</p>
<p><strong>Што е серотонин и к</strong><strong>аде се наоѓа?<br />
</strong><br />
Серотонинот е нервотрансмитер, елемент во мозокот кој помага да се пренесуваат сигнали меѓу разни делови од мозокот. Просечен возрасен човек има помеѓу 5 и 10 милиграми серотонин во телото. Во хормон се претвора тогаш кога ќе навлезе во крвта.<br />
Иако се произведува во мозокот, на кого и се однесуваат неговите примарни функции, околу 90% од залихите на серотонин се во дигестивниот тракт и во крвните плочки.<br />
Со оглед на тоа што е невротрансмитер, серотонинот помага да се пренесуваат информации меѓу деловите на мозокот. Се смета дека влијае на многу психолошки и на други телесни функции. Влијанието врз мозочните ќелии е поврзано со расположението, со сексуалната желба, сo апетитот, со соништата, со меморијата, со способноста за учење и со некои видови социјално однесување.<br />
Кога станува збор за нашите телесни функции, серотонинот влијае на функционирањето на срцето, на мускулите и на разни елементи од ендокриниот систем. Научниците откриле дека серотонинот има улога и во производството на  млеко од дојките.<br />
<img class="alignright" src="http://vasaptekar.mk/images/21/Serotonin-31970309_xl.jpg" alt="" width="508" height="381" /><br />
<strong>Недостаток од серотонин</strong></p>
<p>Доколкуво мозокот недостига серотонин,симптомите на тоа се: лошо расположение, зголемена анксиозност, умор, депресија,вклучувајќи и најтешки видови.<br />
Останати смптоми на недостаток на серотонин се:</p>
<ul>
<li>лутина</li>
<li>необично чувство на болка</li>
<li>глад за јаглехидрати и опсесивно прејадување</li>
<li>запек</li>
<li>дигестивни нарушувања</li>
<li>чувство на преоптовареност</li>
<li>несоница</li>
<li>ниско самопочитување</li>
<li>мигрена</li>
<li>намалени когнитивни функции</li>
<li>зуење во ушите</li>
</ul>
<p><strong>Дали може да влијаеме на нашата среќа</strong><strong>?</strong></p>
<p>Менувањето на животните навики, вклучително и навиките за храна, можат значително да влијаат во регулирањето и во зголемувањето на концентрациите на „хормоните на среќата“.<br />
Наједноставен и најдостапен начин е да поминуваме што повеќе време изложени на светлина, под сјајни зраци на сонце,или препорака е да се направи подобро осветлување во домот.<br />
Втор начин е да се внимава на положбата на телото. Подвитканиотгрб и неправилнотодржење на телото предизвикуваатнамалено ниво на серотонин,а со тоа и појава на чувство на срам,а кај некои лица дури и чувство на вина. Правилното држење на телото го зголемува нивото на серотонин, гизголемува самодовербата и расположението.</p>
<p><strong><img class="alignright" src="http://vasaptekar.mk/images/21/Screen-Shot-2018-04-26-at-11.05.10-AM.png" alt="" width="225" height="324" /><br />
Среќата е и во храната</strong></p>
<p>Уште еден од начинитеда се зголеми нивото на серотонин е во исхраната да се вметнат оние производи кои влијаат на зголемување на серотонинот. Важно е да се нагласи дека серотонинот како таков не постои во производите. Производите содржат аминокиселина триптофан од која подоцна организмот произведува серотонин. Рекордер по содржина на триптофан е тврдото сирење. Нешто помало количествона триптофан содржат крем сирењата. Следуваат посните меса, јајцата, леќата, ананасот, тофу сирењето, лососот (и останатите риби), бадемите, лешниците, оревите, морските плодови, грашокот итн. Исто така,големо клоличество триптофан се наоѓа и во печурките, гравот, сирењето, просото и во елдата. Нискотониво на серотонин во организмот може да се надополни и со дополнување на исхраната со витамини од групата на Б комплекс. Тие се наоѓаат во црниот дроб, елдата, овесот, гравот и во зелената салата. И производите кои содржат магнезиум,како што се ориз, суви сливи, суви кајсии, овесни трицииалгисе добри за доброто расположение.<br />
За да се подигне нивото на серотонин,јадете и банани, дињи, смокви, тиквиипортокали.</p>
<p><strong>Покрај правилната исхрана</strong><strong>,</strong><strong>постојат и други извори на серотонин.</strong></p>
<p>За зголемување на серотонинот, помага и физичката активност. Одвојте барем 20 минути дневно за да се занимавате со кој било спорт (трчање, пливање, танц итн) и наскоро ќе почувствувате подигнување на расположението и ќе се чувствувате многу подобро. Доколку не можете да се занимавате со спорт, тогаш пешачете. Физичката активност се надополнуива со добриот сон. За производство на серотонин,неопходен е добар сон. Свежиот воздух (и уште еднаш сонцето),исто така помага да се зголеми нивото на серотонин. Повеќе комуницирајте со пријателите и со луѓето кои се пријатни за вас, занимавајте се со работата која ја сакате или со хоби, слушајте ја вашата омилена музика, овозможете си себеси повеќе пријатни моменти и тоа сигурно ќе вроди со резултат.</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/serotonin-hormon-na-srekjata/">СЕРОТОНИН &#8211; Хормон на среќата</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
	</channel>
</rss>
