<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>масти &#8211; Аптеки PlusPharma</title>
	<atom:link href="https://pluspharma.mk/tag/masti/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://pluspharma.mk</link>
	<description>Здравјето заслужува повеќе</description>
	<lastBuildDate>Thu, 30 Apr 2026 06:02:17 +0000</lastBuildDate>
	<language>mk-MK</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=4.7.33</generator>

<image>
	<url>https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/01/cropped-pluspharma_favicon-32x32.png</url>
	<title>масти &#8211; Аптеки PlusPharma</title>
	<link>https://pluspharma.mk</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Минерали во траги</title>
		<link>https://pluspharma.mk/minerali-vo-tragi/</link>
		<pubDate>Tue, 25 Aug 2020 11:43:41 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Здрава Храна]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[БАКАР]]></category>
		<category><![CDATA[имунитет]]></category>
		<category><![CDATA[ЈОД]]></category>
		<category><![CDATA[МАНГАН]]></category>
		<category><![CDATA[масти]]></category>
		<category><![CDATA[молибден]]></category>
		<category><![CDATA[остеопороза]]></category>
		<category><![CDATA[Превенција]]></category>
		<category><![CDATA[селен]]></category>
		<category><![CDATA[тироидната жлезда]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=3766</guid>
		<description><![CDATA[<p>Помалку од 1 милиграм, а прави чуда во организмот</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/minerali-vo-tragi/">Минерали во траги</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<p>За разлика од витамините, минералите се неоргански компоненти кои не се уништуваат при готвење. Макроминералите се неопходни во големи количества, околу 100 мг дневно, додека минералите во траги се неопходни во многу мали дози, честопати и помалку од 1 мг дневно. Овој пат фокусот го ставаме на вторите, бидејќи сѐ поголем е бројот на луѓе кои не ја внесуваат и онака малата доза. Според експертите, ова се должи на новите трендови во исхраната како избегнување на млеко или месо. Хроничен умор, когнитивно опаѓање, депресија – се само дел од симптомите предизвикани поради дефицит на минералите во траги.</p>
<p><strong>ЈОД &#8211;  Менаџер на тироидната жлезда</strong></p>
<p>Семоќен минерал, клучен за невролошки развиток и нормално функционирање на тироидната жлезда. Без него, активниот тироиден хормон, тријодотиронин (кој е вклучен во метаболизмот, срцевите и дигестивните функции, мускулната контрола, коскеното одржување и мозочниот развој) нема да постои. Истражувањата покажуваат дека на луѓето им недостасува јод во исхраната, дел од вината се должи на млекото од растително потекло кое содржи само 2% од јодовата концетрација присутна во кравјото млеко.<br />
<strong>Каде го има? </strong>Во бело месо од риба и во млечни производи. Зачинувањето на храната со јодирана сол е одличен начин за да ги задоволите потребите.<br />
<strong>Доза? </strong>Целете на 0,14 мг дневно. Преголемите дози на долг рок може да имаат спротивен ефект врз тироидната функција. 200 мл млеко обезбедува 0,05-0,1 мг, а 100 г бакалар ќе ви обезбеди 0,19 милиграми јод. Во однос на суплементи, најдобра опција се мултивитамините кои содржат калиум јодид или натриум јодид.</p>
<p><strong>БАКАР &#8211; Согорувач на масти</strong></p>
<p>Според истражувањето објавено во „Nature Chemical Body“, бакарот е неопходен за преработка на мастите. Во студијата од 2016 година, истражувачите откриле дека колку повеќе бакар имале испитаниците во нивниот организам, толку повеќе масти биле разградени – сѐ уште не е јасно на што се должи ова. Исто така, докажано е дека минералот ја поттикнува мозочната работа; дефицитот на бакар се поврзува со Алцхајмер.<br />
<strong>Каде го има? </strong>Во сончогледот, индиските ореви, зелените маслинки и во морските плодови.<br />
<strong>Доза? </strong>Целете на 1,2 мг дневно – 30 г индиски ореви и сте завршиле работа. Имајте на ум, големите дози може да предизвикаат стомачни болки, лошење, дијареја. Ако тие се задржат подолг период во организмот, може да ги оштетат црниот дроб и бубрезите.</p>
<p><strong>СЕЛЕН &#8211; Чувар на имунитетот</strong></p>
<p>Ако често настинувате или се обидувате да забремените, тогаш обратете се кај овој минерал. Селенот го поттикнува имунитетот и е клучен играч во процесот на формирање јајце клетки и фертилизација. Истражувањата велат дека 47% од жените слабо внесуваат селен.<br />
<strong>Каде го има? </strong>Бразилски ореви и јајца.<br />
<strong>Доза? </strong>Во просек околу 0,06 мг дневно (0,075 мг ако доите), доза што ќе ја постигнете консумирајќи три бразилски ореви неделно (не дневно, како што многумина мислат). Бидете внимателни, преголемите дози водат до селенско труење, симптоми кои вклучуваат опаѓање на коса и дисколорации на кожата и на ноктите.</p>
<p><strong>МОЛИБДЕН &#8211; Штит на црниот дроб</strong></p>
<p>Минерал кој ќе ви се најде во моментите дозирани со многу алкохол. Алкохолот содржи сулфати кои го нагризуваат организмот. Молибденот е поддршка за ензимот наречен сулфит оксидаза, кој е клучен за конверзија на токсичните сулфити во поинертни сулфити, кои потоа телото ќе ги исфрли преку урината.<br />
<strong>Каде го има? </strong>Растенијата кои растат над земја содржат поголеми дози во однос на оние кои растат под земја. Карфиол, компири, овес, грав.<br />
<strong>Доза? </strong>0,065 мг, до кои ќе стигнете преку 100 г порција компири.</p>
<p style="text-align: left;"><strong><br />
<img class=" wp-image-3768 alignleft" src="http://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/08/minerali-vi-tragovi.-mediajpg.jpg" alt="" width="335" height="208" />МАНГАН &#8211; Превенција од остеопороза</strong></p>
<p>Есенцијален за здрави коски, а според студиите спроведени од „Универзитетот на Калифорнија“, го забавува процесот на намалување на коскената маса (кој стартува во 30-тите) кога се консумира во комбинација со калциум, цинк и со бакар. Манганот го активира ензимот гликозил-гидролаза, ензим неопходен за формирањепротеогликани молекули присутни во‘рскавицата.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><strong>Каде го има? </strong>Чајот е наједноставен извор, но ако не сте љубител на билките, тогаш јадете овесна каша со цимет исо каранфилче.<br />
<strong>Доза? </strong>Целете на 3 мг дневно. Една или две шолји чај се сосем доволни.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/minerali-vo-tragi/">Минерали во траги</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
		<item>
		<title>Гласаме ЗА Масти на менито</title>
		<link>https://pluspharma.mk/glasame-za-masti-na-menito/</link>
		<pubDate>Thu, 30 Apr 2020 07:00:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Здрава Храна]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Диета]]></category>
		<category><![CDATA[заситени]]></category>
		<category><![CDATA[ЛДЛ]]></category>
		<category><![CDATA[масти]]></category>
		<category><![CDATA[МОНОНЕЗАСИТЕНИ]]></category>
		<category><![CDATA[незаситени]]></category>
		<category><![CDATA[омега-3]]></category>
		<category><![CDATA[омега3]]></category>
		<category><![CDATA[ПОЛИНЕЗАСИТЕНИ]]></category>
		<category><![CDATA[ТРАНС МАСТИ]]></category>
		<category><![CDATA[ХДЛ]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=3474</guid>
		<description><![CDATA[<p>Тие не ви се непријатели и не ви ја саботираат диетата Со декади нѐ учеа дека нездравите масти (оние од млекото и месото) се главни виновници за покачување на холестеролот и за затнување на артериите. Но, вистината околу заситените масти е многу покомплицирана. Новата доктрина, објавена во магазинот Lancet, траела една декада и во истата биле вклучени 135.000 испитаници од 18 земји во светот,&#8230;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/glasame-za-masti-na-menito/">Гласаме ЗА Масти на менито</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<h6><em>Тие не ви се непријатели и не ви ја саботираат диетата</em></h6>
<p>Со декади нѐ учеа дека нездравите масти (оние од млекото и месото) се главни виновници за покачување на холестеролот и за затнување на артериите. Но, вистината околу заситените масти е многу покомплицирана. Новата доктрина, објавена во магазинот Lancet, траела една декада и во истата биле вклучени 135.000 испитаници од 18 земји во светот, за кои се воделе дневници на исхрана. Студијата покажала дека оние кои консумирале помалку масти, а повеќе јаглеродни хидрати, имале 28% поголем ризик од смрт во тој период од 10 години, додека оние чија исхрана се темелела на масти, имале 23% помал ризик од смрт. Научниците ги земале во предвид сите типови масти, вклучувајќи ги и заситените како најозогласени, кои се покажале дури и за пожелни, бидејќи ги снижувале шансите од мозочен удар. Но, не сите се согласни со ваквите откритија, некои експерти сѐ уште стојат на ставот дека заститените масти треба да учестувуват со најмногу 6% во дневниот калориски внес на еден возрасен човек.<br />
Постојат три различни природни форми на масти – заситени, мононезаситени, полинезаситени. Храната што ја декларираме како добар извор на масти, ги содржи трите форми, но во различна количина.</p>
<p><em><strong>60% од луѓето не ја знаат разликата помеѓу заситените и незаситените масти</strong></em><br />
Мастите  нѐ обезбедуваат со витамини А, Д, Е и К и нѐ одржуваат сити подолг период од денот</p>
<p><strong>ПОЛИНЕЗАСИТЕНИ</strong><br />
<strong>Колку се добри?</strong> Онолку колку што е добро да се дружите со постарите членови од семејството.<br />
<strong>Најприсутни во&#8230;</strong>Растителните масла како сончогледово и пченкарно; риби во масло.<br />
<strong>Зошто ни требаат?</strong> Одредени типови на омега-3 и омега-6 полинезаситени масти, телото не е во состојба да ги произведе, токму затоа е неопходно да ги внесеме преку исхрана. Омега-3 мастите (риба во масло) се неопходни за здрав мозок, срце и вид.<br />
<strong>Опасност?</strong> Внесуваме повеќе омега-6 (го има во растителните масла, семиња и јатки) за разлика од омега-3. Преголемото количество омега-6 го поврзуваат со срцеви заболувања, рак и воспаление. Фокусирајте се на омега-3: харинга, скушата или свежа туна се најдобрите извори.<br />
<strong>Знајте го ова:</strong> Една студија откри дека кога готвиме на висока температура, некои растителни масла испуштаат токсични компоненти. Маслото од сончоглед и пченка се главните осомничени. „Користите производ со висок процент на заситени и/или мононезаситени масни киселини, а низок процент на полинезаситени (помалку од 20%) – како маслиново масло или уште подобро путер, кокосово масло или свинска маст,“ вели Д-р Martin Grootveld од универзитетот De Montfort. Најсигурно е рафинираното масло &#8211; има висока точка на димење (температура на која маслото почнува да се разложува).</p>
<p><img class="alignnone wp-image-3449 size-large" src="http://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1-1024x375.jpg" alt="" width="1024" height="375" srcset="https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1-1024x375.jpg 1024w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1-300x110.jpg 300w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1-768x281.jpg 768w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1-370x135.jpg 370w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1-770x282.jpg 770w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1-740x271.jpg 740w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2020/04/108757194_xl-1.jpg 1500w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p><strong>МОНОНЕЗАСИТЕНИ </strong><br />
<strong>Колку се добри?</strong> Нивното име треба да гласи суперхерој!<br />
<strong>Најприсутни во&#8230;</strong>Авокадо, бадеми, бразилски орев, кикирики, маслиново масло.<br />
<strong>Зошто ни требаат?</strong> Тие го подмачкуваат срцето и тоа совршено работи. 13% од енергијата што ја добиваме од храната треба да ни ја достават мононезаситените масти.<br />
<strong>Опасност?</strong> Не постои! Користете ладно цедено маслиново во салата -побогато е со полифеноли за разлика од рафинираното маслиново.<br />
<strong>Знајте го ова:</strong> Авокадо и рендан морков &#8211; одлична двојка за моќна салата. Истражувањето објавено во The Journal of Nutrition го потврди следново: храната што содржи провитамин А каротеноиди (кои се конвертираат во витамин А во телото) ја подобруваат апсорпцијата и конверзијата на мастите во авокадото. Нема подобар извор на каротеноиди од сировиот морков!</p>
<p><strong>ЗАСИТЕНИ</strong><br />
<strong>Колку се добри?</strong> Изгледа не се толку лоши како што мислевме.<br />
<strong>Најприсутни во&#8230;</strong>Путер, сирење, месо.<br />
<strong>Зошто ни требаат?</strong> Студијата на Универзитетот Кембриџ го поврза присуството на одредени заситени масни киселини во крвта, (оние кои потекнуваат од млечни производи) со намалување на ризикот од дијабетес тип 2. Потсетете се дека млечните производи доаѓаат во пакет со калциум и протеини.<br />
<strong>Било каква опасност?</strong> Истражувањата од 80тите сугерираа да се намалат заситените масти од исхраната, бидејќи го загрозуваат срцето. Во 2014та научниците излегоа со став дека не постојат докази кои го потврдуваат тоа. Дебатата сѐ уште трае, но насоките остануваат исти. Се препорачува 11% од енергијата што ја добиваме преку храна да им припадне на заситените масти.<br />
<strong>Знајте го и ова:</strong> Многумина од нас не знаат која храна содржи висок процент на заситени масти. Една супена лажица маслиново масло (само да ве потсетиме, тоа ги содржи сите три форми на масти) може да содржи повисок процент на заситени масти во однос на 100 грама свинско месо. Читајте етикети!</p>
<p><strong>ТРАНС МАСТИ</strong><br />
<strong>Колку се добри?</strong> Воопшто не се добри! Индустриски произведените транс масни киселини се вештачки модифицирани масти кои се додаваат во процесираната храна со цел да ѝ обезбедат подолг рок на полица.<br />
<strong>Најприсутни во&#8230;</strong>Тортите, бисквитите, храната за носење, маргаринот.<br />
<strong>Зошто ни требаат</strong>? Не ни требаат!<br />
<strong>Било каква опасност?</strong> Вештачките транс масти докажано го покачуваат лошиот холестерол (ЛДЛ) во крвта, а го редуцираат добриот холестерол (ХДЛ).<br />
<strong>Знајте го и ова:</strong> Постојат мали дози на природни транс масти присутни во месото и млекото. Ако имате добра крвна слика и немате проблем исо холестеролот, продолжете да џвакате.</p>
<div id="ckimgrsz"></div>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/glasame-za-masti-na-menito/">Гласаме ЗА Масти на менито</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
		<item>
		<title>МАГДОНОС</title>
		<link>https://pluspharma.mk/magdonos/</link>
		<pubDate>Mon, 02 Sep 2019 09:41:30 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Здрава Храна]]></category>
		<category><![CDATA[анемија]]></category>
		<category><![CDATA[антиоксиданс]]></category>
		<category><![CDATA[белодробни инфекции]]></category>
		<category><![CDATA[болки]]></category>
		<category><![CDATA[бубрези]]></category>
		<category><![CDATA[вид]]></category>
		<category><![CDATA[витамин Ц]]></category>
		<category><![CDATA[грчеви]]></category>
		<category><![CDATA[Диететски влакна]]></category>
		<category><![CDATA[ДИЈАБЕТЕС]]></category>
		<category><![CDATA[еликсир]]></category>
		<category><![CDATA[железо]]></category>
		<category><![CDATA[коски]]></category>
		<category><![CDATA[крвен притисок]]></category>
		<category><![CDATA[лош здив]]></category>
		<category><![CDATA[МАГДОНОС]]></category>
		<category><![CDATA[масти]]></category>
		<category><![CDATA[очи]]></category>
		<category><![CDATA[породување]]></category>
		<category><![CDATA[протеини]]></category>
		<category><![CDATA[рак]]></category>
		<category><![CDATA[холестерол]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=3047</guid>
		<description><![CDATA[<p>Магдоносот е медитеранска двогодишна билка која поради темнозелените листови често игра главна улога при декорација на храната. Меѓутоа, таа не е само декоратор, таа е и вистинска лековита билка со многукратна примена, како во традиционалната, така и во официјалната медицина. Како таков, може да се консумира на различни начини и за различни состојби.  Традиционална употреба на магдоносот Магдоносот се култивира&#8230;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/magdonos/">МАГДОНОС</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<h6><strong>Магдоносот е медитеранска двогодишна билка која поради темнозелените листови често игра главна улога при декорација на храната. Меѓутоа, таа не е само декоратор, таа е и вистинска лековита билка со многукратна примена, како во традиционалната, така и во официјалната медицина. Како таков, може да се консумира на различни начини и за различни состојби. </strong></h6>
<p><b>Традиционална употреба на магдоносот</b></p>
<p>Магдоносот се култивира повеќе од 2000 години, а во грчката култура е исклучително ценет поради тоа што се употребувал за време на сите церемонии. Во средниот век, магдоносот си го нашол своето место во народната медицина, каде и ја постигнал својата популарност.</p>
<p>Во античка Грција се верувало дека Прозерпина – божицата на подземниот свет, го создала магдоносот. Тогаш, исто како и денес, чајот од магдонос бил подготвуван за исфрлање на вишокот вода од телото, прочистување на бубрезите и за детоксикација.</p>
<h6><b>Магдоносот се смета за еликсир на виталноста и е еден од најдобрите природни лекови кој изобилува со витамини и минерали</b></h6>
<p>Во традиционалната медицина, магдоносот се користи за следните намени:</p>
<ul>
<li>Помага во елиминирање на проблемите поврзани со лош здив.</li>
<li>Бидејќи е богат со железо, се препорачува при состојби на анемија.</li>
<li>Ги ублажува менструалните болки и грчеви, а исто така, се користи за лекување на нередовни менструални периоди.</li>
<li>Го намалува нивото на лош холестерол.</li>
<li>Се користи за намалување на висок крвен притисок.</li>
<li>Го забрзува закрепнувањето при настинка и вирусни инфекции, особено кај белодробни инфекции.</li>
<li>Делува како антиоксиданс.</li>
<li>Помага во опоравувањето по породување.</li>
</ul>
<p><b>Состав<br />
</b>Магдоносот е исклучително богат со антиоксиданси, како што се бета-каротен, лутеолин, апиген, ликопен и алфа-каротен. Исто така, содржи важни витамини и минерали како витамин А, Ц и К, фолати, железо и калциум.<br />
Една чаша сечкан магдонос содржи 984 микрограми витамин К. Покрај тоа, количините на другите хранливи материи се:</p>
<p>– 1.78 г протеини<br />
– 0.47 г масти<br />
– 3.8 г јаглехидрати<br />
– 0.51 г шеќер<br />
– 2 г диететски влакна<br />
– 79.8 мкг витамин Ц<br />
– 5.054 IU витамин А</p>
<p><b>Научно потврдени лековити својства на магдоносот се:<br />
</b>– зголемена екскреција на урина<br />
– намалување на болките при менструација<br />
– стимулација на апетитот<br />
– подобро варење на храната</p>
<h6><b>Магдоносот е и одличен природен освежувач за здивот. Изџвакан сиров го намалува или отстранува лошиот здив, особено по консумација на лук!</b></h6>
<p><b>Магдоносот како лек за бубрези</b></p>
<p>Со оглед на тоа што магдоносот е богат со антиоксиданси и витамини, природно помага во чистењето на бубрезите и придонесува за негово нормално функционирање. Со векови се користи како диуретик при проблеми со бубрежни камења, камења во жолчка и инфекција на уринарен тракт. Чистењето на бубрезите може да се одвива со медицински надзор со внесување на магдонос во облик на чај или сок. Спроведени се студии на здрави лица во период од 4 недели, од каде може да се заклучи дека чајот од магдонос не предизвикува промени во составот на урината кои би можеле да бидат ризични по здравјето на бубрезите и мочниот меур. Сепак, преголеми количини на магдонос можат да предизвикаат проблеми кај пациенти кои имаат проблем со бубрезите и жолчниот меур.</p>
<p><b>Магдоносот во борбата против рак</b></p>
<p>Флавоноидите пронајдени во магдоносот, како што се мирицетин и апигенин, можат да помогнат во превенција на развој на карцином. Магдоносот се смета за посебно ефикасен во спречување на појава на рак на простата и дебело црево.</p>
<p><b>Магдоносот во борба против вишокот килограми</b></p>
<p>Магдоносот има многу малку калории, а многу хранливи материи. Тоа придонесува за оптимално функционирање на телото. Благодарение на ензимите и диететските влакна, магдоносот го стимулираат метаболизмот, а  диуретичното дејство помага во ослободувањето на организмот од вишокот на течности. Сето ова помага во процесите за регулирање на телесната тежина и за ослободување од вишикот течности, килограми и надуеност.</p>
<p><b>Магдоност за здрави коски</b></p>
<p>Големите количини на витамин К и калциум во составот на магдоносот, влијаат позитивно врз здравјето на коските. Тоа помага во спречување на појава на остеопороза и намалување на ризикот од фрактури на коските. Внесувањето на витамин К помага во апсорпцијата на калциумот во организмот, кој е исклучително важен за здравјето на коските.</p>
<p><b>Магдонос и дијабетес</b></p>
<p>Магдоносот е еден од најдобрите извори на мирицетин, кој се користи за спречување и лекување на дијабетес. Магдоносот традиционално се користи како лек за дијабетес во Турција. Истражувањата покажуваат дека мирицетинот може да го намали нивото на шеќер во крвта и отпорноста на инсулинот. Други истражувања покажале дека мирицетинот може да го намали ризикот за развој на дијабетс тип 2.</p>
<p><b>Лековит е и коренот!</b></p>
<p>Коренот од магдоност може да се консумира варен, сиров или печен. Се подготвува слично како и друг тип на зеленчук (морков, цвекло), па може да се користи и како нивна замена. Можете да го додавате во супи или сосови. Сувиот корен има интензивен вкус, но може да се додава и во салати.</p>
<p><b>Во исхраната</b></p>
<p>Освен сок и чај од магдонос, постојат бројни јадења во кои може да се додаде магдонос, како што се јадења со компир, ориз, сос од домати, готвени јадења со месо,  јајца и друго.</p>
<h6><b>Прекумерена консумација на чај од магдонос може да предизвика чувствителност на сончеви зраци, кои можат да доведат до појава на осип. Освен тоа, кај некои луѓе магдоносот може да предизвика алергиски реакции. </b></h6>
<p>&nbsp;</p>
<p><b>Благотворни мешавини</b></p>
<p><b>За отечени и воспалени очи</b></p>
<p>Во 300 мл вода варете две лажици ситно исечкан лист од магдонос 2 до 3 минути. Кога ќе се излади, процедете го низ стерилна газа.  Со добиениот чај плакнете ги очите неколку пати на ден, а во текот на ноќта ставајте облоги. За облоги потребни ви се неколку листови од магдонос, кои претходно добро треба да се измијат. Ставете ги листовите магдонос на очи, ставете газа и така спијте во темна просторија.</p>
<p><b>За зголемено мокрење</b></p>
<p>Измешајте корен, лист и семе, па сè заедно ситно исечкајте за да добиете 5 супени лажици смеса. Добиената смеса варете ја 5 минути во половина литар вода. Потоа, оставете го чајот да стои 20 минути, процедете и пијте по 1 шолја 3 пати на ден. Овој чај истовремено елиминира застој на урина и отеченост на нозете.</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/magdonos/">МАГДОНОС</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
	</channel>
</rss>
