<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>ментално здравје &#8211; Аптеки PlusPharma</title>
	<atom:link href="https://pluspharma.mk/tag/mentalno-zdravje/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://pluspharma.mk</link>
	<description>Здравјето заслужува повеќе</description>
	<lastBuildDate>Fri, 24 Apr 2026 05:41:54 +0000</lastBuildDate>
	<language>mk-MK</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=4.7.33</generator>

<image>
	<url>https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/01/cropped-pluspharma_favicon-32x32.png</url>
	<title>ментално здравје &#8211; Аптеки PlusPharma</title>
	<link>https://pluspharma.mk</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Што во слободно време? &#8211; Прочитајте некоја книга од едицијата за ментално здравје</title>
		<link>https://pluspharma.mk/shto-vo-slobodno-vreme-prochitajte-nekoja-kniga-od-edicijata-za-mentalno-zdravje/</link>
		<pubDate>Mon, 28 Dec 2020 13:14:13 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Родители]]></category>
		<category><![CDATA[едиција]]></category>
		<category><![CDATA[книга]]></category>
		<category><![CDATA[ментално здравје]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=4033</guid>
		<description><![CDATA[<p>Ако човек истрае во чистотата на своите мисли, радоста ќе го следи како неговата сопствена сенка!</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/shto-vo-slobodno-vreme-prochitajte-nekoja-kniga-od-edicijata-za-mentalno-zdravje/">Што во слободно време? &#8211; Прочитајте некоја книга од едицијата за ментално здравје</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<p>Ако човек истрае во чистотата на своите мисли, радоста ќе го следи како неговата сопствена сенка!</p>
<p>Можеби никогаш порано во историјата на цивилизираниот човек, примената на принципите на менталната хигиена во секој дел на индивидуалниот и заедничкиот живот, не била толку важна како денес. Трескавичното темпо на живот создава голема нервоза и напнатост. Здравото живеење на ова брзо време на глобално војување бара нервна и ментална рамнотежа и капацитет за прилагодување како никогаш порано. Откријте како да го зачувате и подобрите своето ментално здравје!</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/shto-vo-slobodno-vreme-prochitajte-nekoja-kniga-od-edicijata-za-mentalno-zdravje/">Што во слободно време? &#8211; Прочитајте некоја книга од едицијата за ментално здравје</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
		<item>
		<title>Детство со Ковид-19  &#8211; Родителски водич за адаптација</title>
		<link>https://pluspharma.mk/detstvo-so-kovid-19-roditelski-vodich-za-adaptacija/</link>
		<pubDate>Wed, 01 Jul 2020 08:38:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Родители]]></category>
		<category><![CDATA[Covid-19]]></category>
		<category><![CDATA[Covid19]]></category>
		<category><![CDATA[адаптација]]></category>
		<category><![CDATA[Адолесценти]]></category>
		<category><![CDATA[ЗДРАВ ЖИВОТ]]></category>
		<category><![CDATA[здравје]]></category>
		<category><![CDATA[ковид-19]]></category>
		<category><![CDATA[ментално здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Основно училиште]]></category>
		<category><![CDATA[Предучилишна возраст]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=3671</guid>
		<description><![CDATA[<p>Ковид-19 сѐ уште е тука! Адаптирањето на развојните промени во секојдневниот живот продолжува и за вас и за вашето семејство. Како родители, должни сте да го трасирате патот по кој ќе се адаптираат децата на новото „нормално“, а во тоа ќе успеете ако им бидете добар пример. Децата бараат насоки од возрасните за да знаат како да реагираат на стресни&#8230;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/detstvo-so-kovid-19-roditelski-vodich-za-adaptacija/">Детство со Ковид-19  &#8211; Родителски водич за адаптација</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<p>Ковид-19 сѐ уште е тука! Адаптирањето на развојните промени во секојдневниот живот продолжува и за вас и за вашето семејство. Како родители, должни сте да го трасирате патот по кој ќе се адаптираат децата на новото „нормално“, а во тоа ќе успеете ако им бидете добар пример. Децата бараат насоки од возрасните за да знаат како да реагираат на стресни ситуации. Ова е вашата шанса да ги научите на модел по кој ќе ги решаваат проблемите низ животот и да ги научите на емпатија. Искористете ја!</p>
<ul>
<li><strong>Останете смирени, слушајте ги и тешете ги</strong></li>
<li><strong>Бидете пример &#8211; </strong>Децата ги следат вашите реакции и учат од нив.</li>
<li><strong>Внимавајте на кој начин зборувате за вирусот &#8211; </strong>Од вашите дискусии на темата, зависи колку страв ќе акумулираат децата. Редовно потсетувајте ги дека како семејство ќе останете здрави, бидејќи ќе бидете одговорни и ќе ги почитувате мерките.</li>
<li><strong>Објаснете ја важноста на социјалната дистанца &#8211; </strong>Вистински предизвик е да ги убедите малите деца да стават маска и да ја носат подолго време, затоа однапред планирајте ги прошетките, избегнувајќи ги прометните локации и термини. На поголемите деца, покажете им ја кривата на раст за да ја сфатат сериозноста на ситуацијата и префрлете им ја одговорноста, небаре ќе ја почитувате одлуката ако излезат без маска.</li>
<li><strong>Демонстрирајте длабоко дишење &#8211; </strong>Тоа е клучно за смирување на нервниот систем, затоа вежбајте заедно.</li>
<li><strong>Фокусирајте се на позитивните аспекти &#8211; </strong>Како дружбите во природа и разните уметнички проекти. Поделете ги часовите во денот, дајте им слобода да се дружат одговорно, но поголемиот дел од минутите резервирајте ги за интимна, семејна дружба.</li>
<li><strong>Изразувајте им љубов во секоја слободна прилика.</strong></li>
<li><strong>Контролирајте го следењето на медиумите<em> &#8211; </em></strong>ТВ, интернет, социјални медиуми – треба да се строго под ваша контрола. Постојаното следење на најновите информации може да го зголеми стравот, затоа проверете дали навистина детето си игра на подот додека вие гледате вести. На поголемите деца објаснете им дека сѐ што циркулира на интернет не значи дека е вистина. Научете ги како да ги препознаат лажните вести. Вие треба да им бидете првиот и веродостоен извор на информации.</li>
</ul>
<h6><strong>Резервирајте време за разговор &#8211; </strong><strong>(адаптиран според возраста)</strong></h6>
<ul>
<li><strong>Предучилишна возраст</strong> – кратки, едноставни информации околу вирусот и уверување дека возрасните се тука да се погрижат за сѐ. Нудете едноставни примери за заштита: „миеме рачиња, не фаќаме ништо до земја, носиме чиста облека само за по дома“.</li>
<li><strong>Основно училиште </strong>– очекувајте многу прашања од оваа возрасна група, но служете се со вистината и со што помалку детали. Најверојатно ќе им треба асистенција и при одвојувањето на вистината од гласините и фантазиите. Дискутирајте со нив за мерките што ги преземаат надлежните.</li>
<li><strong>Адолесценти </strong>– дискутирајте со нив и упатетете ги на веродостојни извори. Вклучете ги во процесот на донесување одлуки околу домашните и активностите надвор.</li>
</ul>
<h6><strong>За сите деца, поттикнете ги да ги вербализираат своите мисли и емоции. Бидете трпеливи и внимателни слушатели!</strong></h6>
<h6><strong>Ментално здравје</strong></h6>
<p>Побарајте професионална помош доколу забележите значајна промена во однесувањето на детето или некои од симптомите подолу ако траат повеќе од 2 недели.</p>
<ul>
<li><strong>Предучилишна возраст</strong>– цицање палец, мокрење во кревет, немирен сон, недостиг на апетит, страв од темница, припивање до родителите, регресивно однесување и повлекување во себе.</li>
<li><strong>Основно училиште</strong>– агресивност, нервоза, кошмари, избегнување на обврските, слаба концентрација, социјално дистанцирање.</li>
<li><strong>Адолесценти</strong>– проблеми со спиење и апетит, конфликтност, агитација,  деликвентно однесување, слаба концентрација, физички поплаки.</li>
</ul>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/detstvo-so-kovid-19-roditelski-vodich-za-adaptacija/">Детство со Ковид-19  &#8211; Родителски водич за адаптација</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
		<item>
		<title>АНКСИОЗНОСТ</title>
		<link>https://pluspharma.mk/anksioznost/</link>
		<pubDate>Wed, 03 Oct 2018 06:00:24 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[анксиозно нарушување]]></category>
		<category><![CDATA[анксиозност]]></category>
		<category><![CDATA[губење здив]]></category>
		<category><![CDATA[здравје]]></category>
		<category><![CDATA[кнедла во грлото]]></category>
		<category><![CDATA[криење или избегнување обврски]]></category>
		<category><![CDATA[мачнина]]></category>
		<category><![CDATA[ментално здравје]]></category>
		<category><![CDATA[плитко дишење]]></category>
		<category><![CDATA[премор]]></category>
		<category><![CDATA[самопомош]]></category>
		<category><![CDATA[Самотретман]]></category>
		<category><![CDATA[СИМПТОМИ]]></category>
		<category><![CDATA[слабост]]></category>
		<category><![CDATA[срце]]></category>
		<category><![CDATA[стрес]]></category>
		<category><![CDATA[сува уста]]></category>
		<category><![CDATA[тешкотии во голтањето]]></category>
		<category><![CDATA[тешкотии со концентрацијата]]></category>
		<category><![CDATA[хипертензија]]></category>
		<category><![CDATA[чувство на гушење]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=2273</guid>
		<description><![CDATA[<p>Во услови на брзо темпо на живеење, брзи технолошки промени, економска загриженост, како и глобални светски социјални кризи, појавата на состојбата на анксиозност е сè поголема. Ваквите податоци се уште повеќе загрижувачки бидејќи најчесто анксиозните личности не ја сметаат доволно сериозно својата состојба за да побараат професионална помош. Што, всушност, претставува анксиозноста? Анксиозноста е чувство на општа возбуденост, нејасен страв&#8230;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/anksioznost/">АНКСИОЗНОСТ</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<h6>Во услови на брзо темпо на живеење, брзи технолошки промени, економска загриженост, како и глобални светски социјални кризи, појавата на состојбата на анксиозност е сè поголема. Ваквите податоци се уште повеќе загрижувачки бидејќи најчесто анксиозните личности не ја сметаат доволно сериозно својата состојба за да побараат професионална помош.</h6>
<p><b><img class="alignright wp-image-2275 size-medium" src="http://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-43398645_xl-300x234.jpg" alt="" width="300" height="234" srcset="https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-43398645_xl-300x234.jpg 300w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-43398645_xl-768x599.jpg 768w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-43398645_xl-370x289.jpg 370w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-43398645_xl-770x601.jpg 770w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-43398645_xl-740x577.jpg 740w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-43398645_xl.jpg 1000w" sizes="(max-width: 300px) 100vw, 300px" />Што, всушност, претставува анксиозноста?</b></p>
<p>Анксиозноста е чувство на општа возбуденост, нејасен страв без очигледна надворешна причина, психомоторна напонатост и загриженост. Анксиозноста се манифестира преку повеќе физички и психички симптоми кои се доживуваат како<span class="Apple-converted-space">  </span>непријатни, а често се појавува во комбинација и со други болести, особено со депресија. Специфично за анксиозноста е што најчесто е немотивирана и не е поврзана со некој конкретен објект, настан или личност.<span class="Apple-converted-space"> </span>Поимот анксиозност често се поистоветува со поимот страв. Но, сепак, станува збор за две сосема различни појави, и важно е да се направи дистинкција меѓу нив. Анксиозноста е квалитативно различно доживување од стравот и се појавува кога личноста не може да се соочи со опасноста.<span class="Apple-converted-space"> </span>Кај стравот, опасноста е рационална, бидејќи објектот или појавата свесно се перципираат и можат да се идентификуваат, додека кај анксиозноста не постои свесно перципиран објект или извор на појавата што предизвикува опасност и тоа се сведува на очекување дека ќе се случи нешто непријатно или опасно. Концептот на неограничени можности за замислување на идните појави претставува еден вид непресушно гориво за анксиозност.</p>
<p><b><img class="wp-image-2276 size-full alignleft" src="http://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-_22.png" alt="" width="76" height="669" srcset="https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-_22.png 76w, https://pluspharma.mk/wp-content/uploads/2018/08/Anksioznost-_22-34x300.png 34w" sizes="(max-width: 76px) 100vw, 76px" />Причини<br />
</b>Точната причина за анксиозноста не е позната, но постојат многу фактори што можат да го поттикнат развојот на анксиозноста. Улога играат генетските фактори, биохемиските процеси во мозокот и влијанието на средината. Разните трауми или стресни моменти во текот на животот, смрт на блиска личност, развод, промена на работното место, промена на местото на живеење – може да предизвикаат анксиозност<b>.</b></p>
<p><b>Симптоми на анксиозност</b></p>
<p>Физичката манифестација на анксиозноста најчесто оди преку: забрзана работа на срцето, хипертензија, забрзано и плитко дишење, мачнина и сува уста, вцрвенување и потење, премор, гастроинтестинални нарушувања, мускулна напнатост, губење здив и чувство на гушење, тешкотии во голтањето („кнедла во грлото“), чувство на слабост итн.Психичките знаци за<span class="Apple-converted-space">  </span>анксиозност се: лесно губење на трпението, тешкотии со спиењето, тешкотии со концентрацијата, постојано очекување на негативен исход од секоја животна ситуација, опсесивност, потреба за бегство, криење или избегнување обврски итн.</p>
<p><b>Кога треба да му се обратите на вашиот лекар:</b></p>
<p>Не секогаш лошиот ден или период на загриженост и вознемиреност претставува анксиозна состојба. Но, доколку повеќето од наведените симптоми се присутни повеќе од шест месеци, најверојатно станува збор за анксиозно нарушување, и помошта и советите од лекар се важни во навремено дијагностицирање и справување со проблемот.</p>
<p><b>Третман на анксиозноста</b></p>
<p>Со цел подобрување на квалитетот на живеење на анксиозната личност, исклучително важно е раното препознавање на анксиозноста и соодветен професионален третман. Професионалното третирање во раните фази помага да се спречат некои потешки последици како што се: депресија, злоупотреба на алкохол, психотропни супстанции и друго. Постојат бројни психотераписки пристапи, како гешталт-терапија, когнитивно-бихејвиорална терапија, семејна терапија и други кои можат да ви помогнат да ја надминете анксиозната состојба. По потреба, според процената на професионалното лице, во третманот може да се вклучи и медикаментозна терапија, односно употреба на анксиолитици и антидепресиви.</p>
<p><b>Самотретман</b></p>
<p>Во некои случаи, анксиозноста може да се лекува дома без надзор на доктор. Сепак, ова може да биде ограничено на пократки периоди на анксиозност и поочигледни причини.</p>
<p>Постојат неколку вежби и активности кои се препорачуваат:</p>
<p><i>Управување со стресот:</i> Учењето да се управува со стресот може да помогне да се ограничат потенцијалните предизвикувачи. Внимавајте на притисоците и крајните рокови, составувајте листи за да ги направите застрашувачките задачи полесни за исполнување<span class="Apple-converted-space"> </span></p>
<p><i>Техники на релаксација:</i> Едноставни активности може да се користат за да се ослободите од менталните и физичките знаци на анксиозност. Тие вклучуваат медитација, вежби за длабоко дишење, долги бањи, одмор во затемнета просторија и јога.</p>
<p><i>Здрав начин на живот:</i> Одржувањето на активноста, соодветната исхрана, излегувањето во природа, времето поминато со семејството и со пријателите – се ефикасни во намалување на анксиозноста и подобрувањето на вашата општа состојба. Користењето природни состојки како: чај од камилица, зелен чај, хмељ, лаванда, валеријана, матичина, може да ви помогне многу за да ги смирите вашите мисли. <span class="Apple-converted-space"> </span></p>
<p>Спортувањето и физичкиот напор, исто така, може да ја подобри сликата која ја имате за себе, и да ги ослободи хемиските компоненти во мозокот што предизвикуваат позитивни чувства.</p>
<p><b>Научете да се соочите<br />
</b><b>Соочувањето и барањето на вистинската причина можеби е клучот за справување со анксиозноста. Никогаш не предавајте се на првите знаци на слабост. Пронајдете ја причината! Дознајте што довело до нападите и научете да ги трансформирате негативните мисли во нешто позитивно.</b></p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/anksioznost/">АНКСИОЗНОСТ</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
		<item>
		<title>ТЕМНАТА СТРАНА НА ИНТЕРНЕТ КОМУНИКАЦИИТЕ &#8211; Kако да ги заштитиме нашите најмили?</title>
		<link>https://pluspharma.mk/temnata-strana-na-internet-komunikac/</link>
		<pubDate>Fri, 12 Jan 2018 12:16:22 +0000</pubDate>
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
				<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Родители]]></category>
		<category><![CDATA[БЕЗБЕДНОСТ]]></category>
		<category><![CDATA[заштита]]></category>
		<category><![CDATA[ЗАШТИТА НА ДЕЦА]]></category>
		<category><![CDATA[злоуптреба]]></category>
		<category><![CDATA[ИНТЕРНЕТ]]></category>
		<category><![CDATA[ментално здравје]]></category>
		<category><![CDATA[негрижа]]></category>
		<category><![CDATA[родители]]></category>
		<category><![CDATA[совет]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://pluspharma.mk/?p=1919</guid>
		<description><![CDATA[<p>Се поголемата експанзија и популарноста на разните видови на друштвени и социјални мрежи со себе отвара уште една мошне значајна тема. Безбедноста на децата на интернет. Навидум нужната потреба галопирачки прераснува во канал преку кој најчеста мета и жртва се токму децата.  Затоа и прашањето за нивната безбедност и заштита од ден на ден стануваат се повеќе актуелни и се&#8230;</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/temnata-strana-na-internet-komunikac/">ТЕМНАТА СТРАНА НА ИНТЕРНЕТ КОМУНИКАЦИИТЕ &#8211; Kако да ги заштитиме нашите најмили?</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></description>
				<content:encoded><![CDATA[<h6><b>Се поголемата експанзија и популарноста на разните видови на друштвени и социјални мрежи со себе отвара уште една мошне значајна тема. Безбедноста на децата на интернет. Навидум нужната потреба галопирачки прераснува во канал преку кој најчеста мета и жртва се токму децата.  Затоа и прашањето за нивната безбедност и заштита од ден на ден стануваат се повеќе актуелни и се теми гој го задираат скоро секој родител.</b></h6>
<p><strong>Форми на злоупотреба</strong></p>
<p>Веќе е вообичаено секојдневно да  читаме за опасностите и разните ситуации на кои се изложени нашите деца користејќи го интернетот, како и за разните форми на насилство реализирано преку овој канал кое неретко завршува и со  кобни последици.<br />
Можеби најголемото зло е вовлекување на децата во порнографски, педофилски и слични форми на сексуална злоупотреба. Но покрај овие непосредни опасности, малолетните деца се изложени на контунуирано бомбардирање и со непристојни содржини  и штетни тематики  поврзани со религија, самоубиства, наркотици, говор на омраза и сл. Сајтови со тн. корисни совети и некредибилни текстови може да бидат многу опасни бидејќи навидум не изгледаат опасни, но имаат силно влијание врз младите со последици кои се во рангот на физички и ментални нарушувања, повреди па дури и смрт.</p>
<p><strong>Притаено зло</strong></p>
<p>За да биде проблемот далеку посложен жртвата најчесто наседнува на пријателски страни, содржини и понуди. Неретко напаѓачите се сосема легално регистрирани организации, клубови , советувалишта , невладини или хуманитарни асоцијации. Истите за цел имаат да таргетираат соодветни групи на млади луѓе на кој им е потребна токму нивната помош. Но за жал под велото на хуанизмот се крие притаено зло чии крајни цели се користење на децата за нивни лични потреби. Паралелно на овие постојат и страни и групи со јасна криминална структура кој делуваат сосема илегално но со добро поставена мрежа и структура. На крајот тука се вбројуваат и поединци најчесто психијатриски случаи кои имаат директен пристап до жртвата. Целите на овие поединци најчесто е реализација на контакти заради сексуална злоупотреба. Заедничката карактеристика на овие “ловци”е начинот на пристап кој е полн со емоции, сочувство и разбирање на потенцијалната жртва.</p>
<p><strong>Најчести облици на злоуптреба на децата е</strong><strong>:<br />
</strong><br />
<strong>Блудничење </strong>&#8211; Статистички ова е најчеста форма на злоуотреба. Секое четврто девојче и секое шесто момче имаат доживеано некаква форма на сексуална злоупотреба. Овие напади најчесто се случуваат преку социјалните мрежи, разноразни форуми и “чат”соби преку системот на лажно претставување.</p>
<p><strong>Кражба </strong>&#8211; во директна или индиректна форма е уште една врста на злоупотреба. Преку разни облици на нудење помош и скенирање на профилот на малолетникот  се прават обиди за извлекување на важни информации, наплата на дадените услуги или пак директна кражба на податоци од сметки и банкарски картички.</p>
<p><strong>Сугестија</strong>&#8211; наведување на жртвата кон практицирање на одредени ритуали, техники, диети, телесни вежби и сл. Оваа форма на напад може да биде и многу опасна бидејки може да резултира со последици по телесното и ментално здравје, болести па и смртни исходи.</p>
<p><strong>Насилство &#8211; </strong>ваквиот тип на злоупотреба опфаќа вовлекување на малолетникот во дискусии и групи кои подтикнуваат говор на омраза,  напади на приватност, ширење на насилни пораки, навредливи коментари и слични форми на злобно и недолично однесување. Тука се вклучени и форми на исмејување поврзано со статусот, физичкиот изглед и карактерот на жртвата која е цел на ваков напад.</p>
<p><strong>Бело робје</strong>&#8211; можеби најтешката форма на злоупотреба која може да е резултат на претходна обработка или напад на жртвата со други форми како претходница, со цел истата да биде доведена пред свршен чин и крајно изманипулирана. За жал овој вид на злоупотреба е добро организиран, зема се поголем замав и е контролиран од моќни криминогени структури.</p>
<p><strong>Дали е можна заштита</strong></p>
<p>Заштиитата на децата подразбира психичка, физичка и морална безбедност на детето во текот на активностите кои ги изведува на интернет. Овде покрај пребарувањето, разговорите, социјаните мрежи,  се вклучени и активностите кои детето ги прави  во едукативни цели (барање на информации, зададени задачи од учииште и сл). Целта е да се заштитат децата од непримерните содржини , негативте ефекти  од користењето на интернетот како и подигање на свеста за последиците од оваа виртуална свера. Многу е важно да се осознае  кој е прагот на впуштање во дигиталниот свет за да истиот биде безбеден и без последици.</p>
<p><strong>Колку родителите го познаваат интернетот</strong></p>
<p>Сепак се чини дека главниот проблем не е во технологијата или начините кои ќе овозможат безбеден пристап , туку нивото на познавање на интернетот од страна на родителите, и грижата за тоа колку и како децата го поминуваат времето во текот на денот. За жал голем дел од децата  се оставени сами на себе и лично се заслужни за своето вопитување бидејќи родителите “страдаат”од недостаток на време</p>
<p><strong>Не е интернетот тој кој ги оттуѓува или злоупотребува д</strong><strong>e</strong><strong>цата, туку</strong>  <strong>презафатеноста или негрижата на родителите</strong><strong>!</strong></p>
<p>Затоа најдобра заштита е времето кое ќе го посветите на вашите деца и секако лично да го разберете начинот на кој функционира интернетот. Без ваше познавање на овој свет можностите вашето дете да биде следна жртва се многу веројатни.<br />
Секако тука се и низа на технолошки помагала во форма на софтвери и програми кои ке ви помогнат во секое време да ја следите активноста на вашето дете додека е наинтернет.  Исто така постјат и алатки преку кои ке се ограничи или забрани пристапот кон одредени страни или содржини.  Ова се таканаречени  програми за родителска заштита и контрола. Сепак за да искористите било каква форма на заштита неопходна е ваша  информатичка едукација и секако следење на трендовите кои ги следат и вашите деца.</p>
<p>The post <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk/temnata-strana-na-internet-komunikac/">ТЕМНАТА СТРАНА НА ИНТЕРНЕТ КОМУНИКАЦИИТЕ &#8211; Kако да ги заштитиме нашите најмили?</a> appeared first on <a rel="nofollow" href="https://pluspharma.mk">Аптеки PlusPharma</a>.</p>
]]></content:encoded>
			</item>
	</channel>
</rss>
